Karcinom dojke (stadijum bolesti, biološke karakteristike, agresivnost)


Karcinom dojke, prognoza i krajnji ishod bolesti, zavisi od dva krupna parametra: 1) stadijuma bolesti, 2) bioloških karakteristika tumora. Nisje svaki karcinom dojke isti! Najpre par reči o toku bolesti i prognozi karcinoma dojke. Karcinom dojke se obično dijagnostikuje u tzv. lokoregionalnoj fazi, kada možemo dijagnostikovati samo primarni tumor u dojci i eventualno limfne čvorove u pazuhu zahvaćene tumorom, dok metastaze na udaljenim unutrašnjim organima (jetra, pluća, kosti, mozak) nisu prisutne, odnosno ne mogu se u tom trenutku dijagnostikovati standardnim dijagnostičkim sredstvima, ali se ne isključuje mogućnost prisustva dijagnostički nedetektabilnih mikrometastaza. U ovoj fazi se sprovodi lečenje tumora i pazušnih limfnih čvorova, a daju se preventivno i antitumorski lekovi da bi delovali na potencijalno prisutne udaljene mikrometastaze.

Karcinom dojke (stadijum bolesti, biološke karakteristike, agresivnost)

Odavde tok bolesti može ići u dva pravca: 1) pacijentkinja živi praktično kao zdrava žena, i bolest se kod nje nikad više ne pojavljuje ni u kom obliku, doživotno; 2) u nekom trenutku dolazi do ponovne pojave bolesti (relaps), bilo u lokoregionalnom području ili kao udaljena metastaza. Bolest se može vratiti dosta brzo po primarnom lečenju, bukvalno unutar nekoliko meseci, ili više godina pa i decenija posle primarnog lečenja. Relaps zahteva odgovarajuće novo lečenje, a od uspeha tog lečenja zavisi dalji tok bolesti. Bolest nad kojom se izgubi terapijska kontrola završava smrtnim ishodom u kratkom roku.

Prognoza je označena stepenom verovatnoće da bolest ima povoljan ili nepovoljan tok. Zavisi od stadijuma bolesti i biološke agresivnosti tumora, u smislu da što je stadijum uznapredovaliji i tumor agresivniji prognoza je lošija. Izražava se procentom pacijentkinja koje prežive ili budu bez bolesti 5 ili 10 godina od postavljanja dijagnoze. Pacijentkinje u Ia stadijumu i povoljnih bioloških karakteristika tumora imaju 100% petogodišnje preživljavanje, dok se sa porastom stadijuma taj procenat smanjuje do oko 22% za IV stadijum.

Stadijum bolesti se kategorizuje od I (početni) do IV (uznapredovali – prisutne udaljene metastaze), a odredjen je veličinom tumora, brojem zahvaćenih limfnih nodusa pazušne jame i prisustvom udaljenih metastaza (tzv. TNM sistem). Što je tumor veći, više zahvaćenih limfnih nodusa, prisutne metastaze na udaljenim organima, stadijum bolesti je uznapredovaliji i prognoza je lošija. Stadijum bolesti dominantno zavisi od vremena: što je duži period od početka bolesti do početka lečenja tumor ima više vremena da raste i daje metastaze, i stadijum će biti viši. Delom zavisi i od bioloških karakteristika, jer agresivniji tumori brže rastu, i za kraće vreme mogu dostići odmaklije stadijume bolesti. Na ovome se zasniva terapijski učinak ranog otkrivanja i ranog lečenja karcinoma dojke.

Biološke karakteristike tumora. Davno je uočeno u kliničkoj praksi (mnogo pre nego što su otkriveni imunohistohemijski parametri koji se danas koriste u profilisanju karcinoma) da nisu svi karcinomi isti po svom biološkom potencijalu: neki tumori rastu sporo, mogu dostići velike dimenzije a da nisu dali metastaze čak ni u regionalne limfne čvorove, dok drugi imaju brz tok, daju udaljene metastaze čak i kad su tumori dosta malih dimenzija, te metastaze takodje brzo rastu i posle relativno kratkog vremena dovode do smrtnog ishoda… Zbog nepostojanja objektivnih parametara dugo je stadijum bolesti na osnovu TNM sistema bio jedina prognostička kategorija. Poslednjih tridesetak godina definisani su objektivni parametri koji se odredjuju histološkim i imunohistohemijskim analizama na tumorskim ćelijama, na osnovu kojih se može približno odrediti biološka agresivnost tumora, ali i vrsta terapije koja će na tu vrstu tumora najbolje delovati. Najšire korišćeni parametri ovog tipa danas su: receptori za Estrogen i Progesteron na tumorskim ćelijama, Her 2 receptori, faktor proliferativnosti Ki 67.

Postoji više mogućih kombinacija ovih parametara, pojednostavljeno bi se moglo predstaviti na sledeći način: 1) Biološki manje agresivni tumori imaju receptore za Estrogen i Progesteron (tzv. Er i Pr pozitivni), nemaju Her 2 receptore (Her 2 negativni) i imaju nizak Ki 67 index (manje od 14%). Ovakvi tumori su osetljivi na hormonsku terapiju (najčešće lek Nolvadex), a slabije reaguju na hemoterapiju. 2) Biološki agresivni tumori nemaju receptore za Estrogen i Progesteron (tzv. Er i Pr negativni), imaju značajno prisustvo Her 2 receptora na tumorskim ćelijama (tzv. Her 2 pozitivni), Ki 67 je visok (preko 20%). Kod ovih tumora hormonska terapija nema efekta, a na citostatike su osetljiviji nego prva grupa. 3) Još jedna biološki agresivna grupa karcinoma dojke odlikuje se time da su i hormonski receptori za Er i Pr, i Her 2 receptori negativni (tzv. „tripl negativni“ tumori). U terapijskom smislu slična je prethodnoj grupi.

Tagged →

Specijalna hirurška bolnica Aesculap, prof. dr Nebojša Ivanović, hirurgija dojke, rekonstruktivna i plastična hirurgija, hirurgija štitne žlezde i onko hirurgija mladeža.

Postovi u slici

  • Karcinom dojke (stadijum bolesti, biološke karakteristike, agresivnost)
  • Aesculap na dva simpozijuma
  • Hirurgija ginekoloških tumora
  • Citostatici, propusti u primeni kod raka dojke
  • Nova metoda lečenja raka dojke
  • Aesculap foto i video album
  • Specijalistički pregledi
  • Nekoliko reči o bolnici

Obrađene oblasti