Benigna oboljenja dojke


Displazija

Tkivo dojke je podložno uticaju polnih hormona koje luče jajnici, nivo tih hormona varira tokom mesečnog ciklusa, a aktivnost se u odredjenoj meri održava i posle menopause. Pojedini delovi dojke ne uspevaju da na odgovarajući način prate aktivnost hormona pa u njima dolazi do razvoja lokalnog otoka tkiva, cističnog proširenja delova kanalića, a potom i do taloženja vezivnog tkiva. To se manifestuje “grudvama” i “pločama” unutar tkiva dojke, koje su često i bolne, naročito pre menstruacije. U tom periodu se mogu i uvećavati da bi se posle menstruacije smanjile.Ovakve promene unutar dojke nazivaju se displazija.
Najčešći oblici su fibrocistična i fibrolipomatozna displazija. Značaj je u tome što mogu izazivati subjektivne tegobe, najčešće bolove, a nekada mogu ličiti na pravi tumor dojke. Inače, sama displazija je benigno oboljenje i ne zahteva hirurško lečenje.

benigna-oboljenja-dojke

Ciste

Nastaju u okviru fibrocistične displazije, kada deo kanalića koji je proširen nastavi da se puni seroznom tečnošću i uvećava. Nekad mogu dostići i više centimetara u promeru, a u praktičnom smislu predstavljaju šupljinu u tkivu dojke ispunjenu tečnošću. U većini slučajeva nisu opasne, ali se u retkim slučajevima može razviti tumorski izraštaj na zidu ciste.

Njihov medicinski značaj je u tome što mogu ličiti na pravi tumor dojke. Najpreciznija dijagnostika je ultrazvukom; manje ciste ne zahtevaju dopunsku dijagnostiku i terapiju, dok je veće (2cm i više) potrebno punktirati (punkcija – špricem i iglom se prodre u cistu i aspirira sadržaj, koji se potom šalje na mikroskopski pregled), a u redjim slučajevima i hirurški odstraniti.

Iscedak (sekret) na bradavicu dojke

Najčešći je bistar ili zamućen iscedak žute do tamnozelene boje, a posledica je proširenog sistema kanalića iza bradavice, gde se nakuplja tečnost slično kao u cisti. Obzirom da postoji komunikacija sa spoljnom sredinom uvek ima i bakterija, koje čine da je taj sadržaj najčešće inficiran i zamućen.

Krvavi iscedak se često navodi kao manifestacija malignog tumora dojke; u praksi, to je izuzetno retko, a najčešće su u pitanju benigni izraštaji na zidu kanalića koji izazivaju krvavljenje.

Lečenje krvavog iscetka je hirurško (odstranjuje se kanalić sa izraštajem). Sekret druge vrste se retko leči operacijom. Antibiotici mogu dati prolazno poboljšanje, ali ih treba izbegavati jer ne rešavaju problem. Najjednostavnija je lokalna toaleta, a zavisno od procene lekara povremeno uraditi i pregled ćelija u sekretu pod mikroskopom.

Bolovi u dojkama

Najčešći razlog zbog koga se žene javljaju na pregled dojki. Obično su izazvani otokom u displaznom tkivu, a retko su znak prisustva tumora. U svakom slučaju je neophodno uraditi detaljan pregled i doneti odluku o terapiji.

Pacijentkinje teže podnose zabrinutost nego sam bol, tako da je nekad dovoljno posle pregleda objasniti da se radi o bezopasnoj pojavi i da bol postane podnošljiviji.

Terapija je simptomatska, usmerena na smanjenje otoka u tkivu dojke i samog bolnog sindroma. U redjim slučajevima upornih bolova primenjuju se hormonski preparati, lokalno ili sistemski, a nekada dolazi u obzir čak i hirurška ekscizija bolnog tkiva.

Benigni tumori dojke

Najčešći su fibroadenomi. Za razliku od malignih (zloćudnih) tumora benigni (dobroćudni) se pipaju u dojci kao jasno ograničene, pokretne formacije… Ipak, konačnu procenu može dati samo iskusan stručnjak za ovu oblast.

Odstranjivanje benignog tumora daje kompletno izlečenje. Nekad se oni mogu smanjiti spontano, pa čak i nestati, zbog čega ne treba žuriti sa operacijom kod mladih žena (ispod 25 godina). Operišu se fibroadenomi veći od 2cm, oni koji stvaraju subjektivne tegobe, kao i oni koji se dijagnostikuju kod žena posle tridesete. Mogu nastati i kod veoma mladih devojaka, praktično odmah posle ubrzane proliferacije dojke u pubertetu.

Operacijom se odstranjuje kompletan fibroadenom, bez okolnog tkiva dojke. Obzirom da se najčešće radi kod mladih žena i devojaka važno je brižljivo isplanirati i izvesti operaciju da ne dodje do oštećenja kanalića jer to može biti razlog mastitisa kod kasnijih dojenja, a važan je i estetski efekat. Gotovo u svim slučajevima operacija se može izvesti tako da se ožiljak ne vidi.

Specijalna hirurška bolnica Aesculap, prof. dr Nebojša Ivanović, hirurgija dojke, rekonstruktivna i plastična hirurgija, hirurgija štitne žlezde i onko hirurgija mladeža.

Postovi u slici

  • Karcinom dojke (stadijum bolesti, biološke karakteristike, agresivnost)
  • Aesculap na dva simpozijuma
  • Hirurgija ginekoloških tumora
  • Citostatici, propusti u primeni kod raka dojke
  • Nova metoda lečenja raka dojke
  • Aesculap foto i video album
  • Specijalistički pregledi
  • Nekoliko reči o bolnici

Obrađene oblasti